U četvrtak, 18.4.2024., u Osnovnoj školi dr. Mate Demarina,  u Medulinu, održala se Istarska večer, 7. smotra folklora.  Na smotri su sudjelovali učenici brojnih škola i  folklornih društava Istarske županije,  koji su plesnim, vokalnim, instrumentalnim i recitatorskim točkama pokazali svoje vještine. Iskazali su važnost za njegovanjem tradicije i  običaja zavičaja. 

Učenice II. razreda Područne škole Nova Vas, Naomi Bestulić i Maelys Momić su u pratnji učiteljica Nataše Bayer i Sandre Labinac Bilić sudjelovale na smotri. Predstavile su se igrokazom La mula de Parenzo. Igrokaz su uvježbavale tijekom provođenja projekta zavičajnosti u školi.

Važnost njegovanja i čuvanja folklornog bogatstva Istre i Istarska večer  našim će učenicama ostati zasigurno u srcu.

Sandra Labinac Bilić

IGROKAZ

LA MULA DE PARENZO

MARIJA: Boh moja, ča si čula najveću novitalu u Poreču? 

MARIJA: Nis, vero.

ROŽA:  U Poreču se doprla butiga.

MARIJA: Butiga? Ma ča goriš? Ti šon šikura?

ROŽA: Da, ju je doprla vero Marjeta, ona lipa  mula bjonda, ma ne mora.

Bjonda, ne mora. Mora da, ma je vero zovu Bjonda. Toni, ribar, joj je bija otac. Ga se domisliš?

Je saki dan krpa mrižu na porečkoj rivi i škerciva sa šinjorinami ki su pašeđivale.  

MARIJA: A da, vero ga se domislim. Brižan,  ga ni ža tri lita.

ROŽA: A Marjeta, Marjeta, mala Marjeta je sama doprla butigu i vero jako lipu.

Ma je prava!

Su rekli da je vero jako moderna i luša,  da spodoba onima iz Trsta.  I da ima svega, a ma jušto svega ča ti rabi…

Ma ribe, ma uja, ma vina, ma muke, ma fece, cukara, soli, perfino i čikulate i bomboni.

MARIJA: Svega je, samo šoldi ni. Poli nas samo mižerija, jena vera mižerija.

Samo porečki šinjori, si moru kupit ča si zaželiju.

A mi, ča moremo mi, jušto da nam ništo hiti per karita.

ROŽA: Oni dobri biguli, luganige, kad bi nan hi dala za malo šoldi, ma bin vero

bila kuntenta…  

MARIJA: Za malo šoldi, ti biš vero sve za niš…

ROŽA: A ča, kad vero niman nič.

San vero čula da je Marjeta jako poštena, vero najpoštenija butigarica u Poreču.

MARIJA: Ni vero  kako ona Mafalda ki je imbrujivala samo ko je mogla.

ROŽA: Marjeta ima anka novu pezu, ki peže vero jušto…

MARIJA: Ti šon šikura?

ROŽA: Da, šikurišima.

MARIJA:        Božić je prid vrati, Vilija Božja anka, ma ćemo vero pojti poli Marjete po špežu.

Ja bin malo bakalaja,  na bilo za dicu i na crleno za moga Bepa.

ROŽA: Ma ne znan vero, mi se para, mi je povidala Ana da  nima bakalaja…

MARIJA: Kako nima, ti šon šikura?

ROŽA: Tako  mi je vero povidala. Ni ga, njanka ga ne bude perke vapori nisu rivali dojti na vrime u Trst.

MARIJA: Niš to lito za Viliju, samo zeje i posutice… Ćemo se refati za Božić.

Ben kad gremo u Poreč? Ja sam vero kurjoža! Ne vidin uru viti tu butigu ki je naša mula de Parenzo doprla.

ROŽA: Vero more anka sutra… Gremo?

MARIJA: Gremo.

ZAJEDNO: Marjeta, Marjeta, Marjeta ke brava muleta, ke brava muleta, ga meso su botega.

La mula de Parenzo, ga meso su botega…

De tutto la vendeva, fora che l bacala,

Per che no mi ami piu.

Autorica igrokaza: Sandra Labinac Bilić